Biznis novine, 10.06.2008.

Preuzeto sa: http://www.biznisnovine.com

Bankari škrtare na bezbednosti

Srpski bankari i te kako znaju kakva je oprema neophodna njihovim bankama, ali je ne nabavljaju, jer nemaju zakonsku obavezu, kaže Barbara Petrić, direktorka Salona bankarske opreme.
- U Srbiji se kupuje samo osnovna bankarska oprema - kaže Petrićeva. - To znači da kada je u pitanju opremanje šalterskih mesta, kupuju se brojači novca sa različitim detekcijama, detektori novčanica i tajm trezori, dok se trezori opremaju trezorskim vratima, trezorskim vakuumskim brojačima novca, sefovima sa velikim stepenom protivprovalnosti i vatrootpornosti, kao i ladičari za arhiviranje dokumentacije, depozitni pretinci i sl.

Hrvati ne štede

Tri stvari koje bi popravile stanje u oblasti kvaliteta bankarske opreme u srpskim bankama su usvajanje Zakona o transportu novca, prihvatanje evropskih standarda i sertifikati o kvalitetu opreme. Da toga ima, situacija u Srbiji bi bila sličnija okolnim zemljama, pre svega Hrvatskoj, Crnoj Gori, ali i Bosni i Hercegovini, koje imaju propise koji jasno regulišu ovu oblast i gde lokalni bankari kupuju samo top-opremu.
Već godinama SBO pokušava da našim bankarima proda pokretni arhiv, koji štedi i do 70 odsto prostora za arhiviranje, ali je i 30 odsto skuplji, no niko do sada nije pokazao interesovanje za tako nešto, osim Narodne banke Srbije. Koja je razlika između srpskih i hrvatskih bankara, Petrićeva ilustruje podatkom da se kod nas za kartoteke kupuju najjeftiniji ladičari koji koštaju između 250 i 450 evra po komadu, dok se Hrvati odlučuju za vatrootporne ladičare od 2.000 evra. Uopšte Hrvati, Crnogorci i bankari iz BiH kupuju opremu sa najvećim stepenom sigurnosti, što u konkretnom slučaju za sefove znači stepen sigurnosti minimum četiri (vreme potrebno za obijanje tri, četiri sata), a u Srbiji je aktuelna roba stepena sigurnosti jedan, dva.
Bankari nestrpljivo očekuju donošenje zakona koji bi regulisao standarde pri nabavci opreme, jer ukoliko i dođe do neke nepredviđene situacije, oni su prvi na udaru. Bez propisanih pravila i samog zakona, prisiljeni su da rade na svoju ruku. Kada dođe do nesreće u trezoru ili pri transportu novca, odgovoran je direktor nabavke, direktor trezora i direktor obezbeđenja, a oni su radili samo ono što im je naloženo. Pri transportu novca, banka je nadležna samo dok ga ne preuzme neka od agencija za usluge obezbeđenja, koje vrše transport za banke.
Ni agencije za usluge obezbeđenja u Srbiji uglavnom nisu adekvatno opremljene, te banke naknadno mogu da traže posebne uslove za transport novca. Na primer, da su automobili blindirani bar u B4 stepenu, da postoje tri komore za vozača, za čuvara i za teret. Kako to u praksi izgleda, vidi se i na primeru jedne agencije iz Velike Britanije - „G4Security" (nedavno kupila beogradski „Progard"), koja radi po svetskim standardima, ali je zbog toga i skuplja od domaćih koje ne nude kompletnu uslugu.
Bankari retko kupuju opremu za postojeće ekspoziture ili direkciju, ali umeju da potraže savet stručnjaka. Uglavnom se ide na opremanje novih ekspozitura, sem kada je reč o zameni već vrlo dotrajale opreme. Pored banaka, SBO radi i sa auto-industrijom - „Poršeom", „Verano motorsom", koji kupuju torbe za transport novca, sefove i vatrootporne ormane. Među klijentima je i veliki broj menjačnica koje uzimaju brojače i detektore, kao i agencije za obezbeđenje, koje kupuju blindirana vozila, ručne detektore metala, torbe za transport novca sa elektrohemijskim uređajima, kao i prolazne detektore metala.

Klijenti i apoteke

Za sigurnost su zainteresovane i apoteke (sefovi, ladičari, torbe za transport novca), hoteli u Crnoj Gori (sefovi, brojači novca), velika pravna lica kao što je „Grand kazino Beograd", „Simens", „Japan tobako", „Telenor", „Vital", „Invej", „Nelt", „Magma"....
U okolnim zemljama postoji zakon koji obavezuje da svako ko se bavi transportom novca mora imati torbe sa elektrohemijslim uređajima i blindirane automobile. Blindirana kola podrazumevaju da se blindiranje vrši u fabrici u kojoj je originalno vozilo i proizvedeno.
- Kod nas su uglavnom doblindirani automobili, bez pravog stepena zaštite. Stepen zaštite blindiranih kola kreće se od B2 (puščani metak) do B7 (NATO projektil) - kaže Petrićeva.
Inače, najskuplji deo opreme koji je ikad prodat u Srbiji je blindirani džip „džip G500", koji je prodat jednoj ambasadi.

Nazad